Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Dec 27, 2017

Božić i uspomene…




Prekuče je bio Božić, ali ovaj put nisam pisala tekst o Božiću u Finskoj iz dva razloga.  Prvi razlog, ali manje bitan je taj, jer sam o ovom prazniku pisala prošlih godina, pa ste mogli, dragi čitaoci i  prijatelji, da iz njih sve saznate o tome kako se ovaj divan praznik proslavlja u Finskoj. 

 
Drugi razlog, ali mnogo bitniji za mene je taj, jer mi je ovaj Božić bio malo tužniji u odnosu na lanjske. Naime, kako je ovaj porodični prelepi i bitan praznik za mene, ove godine prvi put bez moje majke koja je preminula marta ove godine, on je u meni, posebno na ovaj dan, probudio bujucu uspomena, emocija i neke velike tuge.

Kada je moj otac umro pre mnogo godina, mama je stalno proslavljala Božiće kod nas, sa mojom porodicom i uvek nam je bilo lepo. Baš na prošli Božić, poslednji koji je provela sa nama, toliko se smejala i ćaskala sa mojom starijom ćerkom i zetom, koji žive u Italiji, i to rukama i nogama sporazumevajući se sa mojim zetom Italijanom, koji se smejao njenim kerefekama, iako nije razumeo ni reč onoga što mu je moja majka pričala, ali je ta njena gestikulacija i pantomima bila urnebesna. 

Pamtim još jedan smešan detalj…Naime, dan pre prošlogodišnje Badnje večeri, ćerka i zet su otišli do maminog stana, da je pozdrave kada su doputovali iz Italije, i moja majka je odmah “upregla” mog zeta da joj zakači tek oprane zavese jer je ona bila stara i bolesna. Zet je, shvativši iz gesta prstom pokazanih zavesa i garnišni, shvatio šta treba da radi, a moja majka je pomislila da je on razumeo šta mu je ona pričala. Za to vreme, moja ćerka je u kuhinji kuvala kafu, i kada je ušla u dnevnu sobu, zatekla je urnebesan prizor. Zet se popeo na fotelju i kači zavese a moja mama mu “sve u šesnaest”, priča li priča. Na kraju, baka se okrenu ka unuci i reče joj:” Znaš kako smo se lepo ispričali nas dvoje. Sve lepo razume, ali je malo ćutljiv.” Eto, sitnica, ali dovoljna da mi se srce, ponovo, napuni tugom što moja majka nije više  sa nama. Božić je ove godine bio posvećen njoj.

I tako, s tim u vezi, pre neki dan, onako kako ja volim, provela sam dan baveći se opet mojim igrarirama. Pravila sam figurice koje sam okačila na girlandu iznad vrata. Tada sam se opet setila mame, jer me je ona naučila i da štrikam, vezem, šijem, kukičam…i to sam znala sve da radim sa nepunih deset godina. Tada me je toliko zarazila tim kreativnim igrarijama, da sam jednom zbog toga dobila i po turu…i to zato, jer sam pravila kolaž od tekstila. Moja majka je, u to vreme, često šila i imala je mnogo ostataka tkanine, pa sam ja to ukrajala, lepila na papir i pravila razne šarene kompozicije. Tako me je jedna  vesela kompozicija asocirala na šarenilo korala u moru i nedostajala mi je ribica. Kako sam bila mala i nisam tada umela lepo da skrojim ribicu, setila sam se da ona ima jednu lepu haljinu sa ribama. Ja sam lepo uzela makaze, isekla ribicu sa haljine i zalepila je na svoj kolaž. Haljinu sam uredno vratila na ofinger kao da se ništa nije dogodilo. Kada je jednog dana mama htela da je obuče, videvši taj “duborez” na haljini, samo je odjeknulo moje ime:”Taaaarjaaaaaaa, dolazi ovamo!”
Eto, za kraj, malo mojih igrarija od pre neki dan. Uživajte dragi moji prijatelji u ovim praznicima, budite raspoloženi i veseli, ali ako vam nagrnu sećanja na voljene osobe kojih više nema, setite ih se kroz neke lepe i vesele trenutke. Živeli vi meni !

Hyvää Joulua teille kaikille!