Suomenlinna ~ F I N S K A

Suomenlinna na finskom znači “finska tvrđava ili finski zamak”. Skoro da nema turiste koji dođe u Helsinki, a da ne poseti Suomenlinnu, jer je ovo utvrđenje simbol finske istorije. Iako Finska ima 23 tvrđave, što obnovljenih, što delimično propalih, jedino je ovo prelepo utvrđenje stavljeno na listu UNESCO-ve svetske baštine, 1991. godine, kako bi bilo sačuvano za buduće generacije, kao jedinstven primer vojne arhitekture tog vremena, a koja je istovremeno i najveća pomorska tvrđava na svetu. Finska ima ukupno 7 objekata koji su pod zaštitom a Suomenlina je jedan od njih. Ovaj bastion nepravilnog oblika izgrađen je na neravnom terenu i na šest ostrva Baltika…Kustaanmiekka, Länsi-Mustasaari, Susisaari, Iso-Mustasaari, Pikku-Mustasaari i Långören, koji su inače nadomak obale Helsinkija i terirorijalno pripada ovom gradu.

Suomenlinna na pet ostrva nadomak Helsinkija

Ova znamenitost Helsinkija i Finske je izuzetno popularna, kako među turistima, tako i među meštanima. Ona nikada nije smatana samo za puki deo Helsinkija, već kao nešto mnogo više, kao grad u gradu. Do nje je veoma lako doći jer trajekti za Suomenlinnu polaze sa Market skvera u Helsinkiju na svakih 40 minuta, od 6 ujutru do 2:30 posle ponoći, a vožnja traje svega 15 minuta. Leti pored trajekta funkcioniše i hidrobus JT Line. Povratna karta je prošlog leta koštala oko 6 evra, a ako posedujete helsinšku karticu o kojoj sam vam pisala, vožnja trajektom do ostrva i sve ulaznice za muzeje u Suomenlinni su besplatne.

Suomenlinna crveno, Helsinki zeleno

Suomenlinna, tvrđava na moru osnovana je 1748. godine. Njena gradnja počela je 1700. godine na zahtev švedskog kralja kao zaštita od ruskog ekspanzionizma, po projektu švedskog vojnog oficira i arhitekte Augustina Ehrensvärda, kada je Finska bila deo Kraljevine Švedske. Kada je izgrađena, imala je naziv Sveaborg (švedski naziv za Suomenlinnu). Ovo utvrđenje je pod civilnom upravom od 1973 godine. Zanimljivo je da, iako je samo utvrđenje izgrađeno, Suomenlinna nikad nije skroz završena onako kako je to predviđeno originalnim projektom njenog arhitekte. Inače, na ovom ratnom ostrvu je i grob samog Augustina Ehrensvärda.

Grob Augustina Ehrensvärda na Suomenlinni

Ovo utvrđenje koje se prostire na 80 hektara, idealno je za celodnevnu ekskurziju jer mnogo toga ima za videti. Šetnjom kroz Suomenlinnu i njena ostrva, kaldrmisanim puteljcima, uz udisanje morskog vazduha, predivnim eksterijerom koji miriše na starinu, sa raznim građevinama, crkvom Suomenlinna, prelepom kraljevom kapijom koja je izgrađena 1753. godine, pomorskom tvrđavom, podmornicom, sa šest muzeja oko vas koji su svedoci istorije, divnim galerijama i još mnogim drugim, obogatićete dušu, nahraniti um i osetićete da je jedan dan boravka na ovom mestu, zapravo malo za uživanje u svom ovom kuturnom blagu.

Inače, crkva Suomenlinna je tokom istorije imala 5 kupola, sada samo jednu, i danas je jedinstvena u svetu jer služi i kao svetionk, a takvih crkvi, sa dvostrukom ulogom, danas ima samo par u svetu. Ova crkva je nakon izgradnje bila pravoslavna a 1854. postaje luteranska. Ona je specifična i još po nečemu, a to je da njen svetionik sija u treptajima (četiri kratka treptaja pa pauza), i tako stalno u krug, a taj signal je slovo “H” Morzeove azbuke...naraavno “H” kao Helsinki. U ovoj crkvi se obavi mnogo venčanja. Ovde je takođe i sedište finske Pomorske akademije….a kakav je samo pogled na primorski pejzaž finske prestonice…to se mora videti. Osam kilometara zidova okružuju objekte i kasarne na ovom ostrvu, a poseduje i 100 topova. Oružje koje se čuva u zapadnom delu na Kustaanmiekki, je iz perioda kada su bili pod ruskom vlašću u 19. veku.

Crkva danas

Crkva nekad

Na ovo mesto, koje još zovu i severni Gibraltar, svake godine dođe oko 700 hiljada posetilaca iz celog sveta. Suomenlinna danas, na svom ostrvu ima oko 900 stanovnika i oko 300 ljudi koji su tu zaposleni, što govori da Suomenlinna danas nije samo muzej, već i živa zajednica. Od 1980. godine, ovde je osnovan i Centar nordijske umetnosti, a nekoliko zgrada je pretvoreno u umetničke ateljee, dok u toku leta ovde rade i mnoge umetničke škole za decu. Na Suomenlinni ne postoje nazivi ulica već svaka kuća ima svoju oznaku koja se sastoji od jednog slova i broja….na primer C 83 ili recimo, adresa crkve Suomenlinna je C43. Slovo je u zavisnosti od ostrva. Objekti na ostrvu Kustaanmiekka imaju oznaku A, na ostrvu Susisaari B, na ostrvu Iso-Mustasaari C…i tako dalje za ostala dva ostrva.

Na ostrvu vlada prava starinska, mirna ali i umetnička armosfera. Nikako nemojte propustiti da obiđete predivne galerije kao što su ona u Jetty kasarni, galeriju Augusta, zatim predivnu zanatlijsku radionicu gde se prodaju predivne lokalne rukotvorine, studio keramike Pot Viapori i mnoge druge…

Suomenlinna je specifična i zbog njene istorije u kojoj su istorija Finske i istorija čitavog baltičkog regiona usko isprepletane. Ona pruža posetiocima priliku da istražuju i uživaju u parkovima, moru, arhitekturi i arhipelagu. Takođe nudi raznovrstan spektar znamenitosti, aktivnosti i dešavanja a sve to uz mnogo koncerata i pozorišta na otvorenom, u letnjem periodu, iako je zbog postavljanja zaštitne montažne kupole, produžena sezona i van letnjeg perioda. Za dobar obrok ili osveženje imate i par šarmantnih etno restorana u prelepim baštama. Pa opet, ako ne volite finska jela, imate i pizzeriju Nikolai…Suomenlinna ima i svoju pivaru koja pravi pivo na tradicionalan način…pa obavezno probajte jednu od 4 vrste.

I za kraj savet…pošto su automobili na Suomenlinni zabranjeni, osim kombija za dostavu, nema vozića, iznajmljivanja biciklova ili mini buseva pa se sve mora obilaziti peške, preporučljivo je zbog šetnje i neravnog terena nositi ravnu, udobnu obuću. Suomenlinna je takođe prepuna strmih litica pa roditelji kraj takvih oblasti moraju držati decu na oku. Takođe, zimi ume da bude po liticama klizavo, pa se tada ni odraslima ne preporučuje da tuda prolaze, ili bar ne van obeleženih staza. Kada stignete na Suomenlinnu, brod uvek pristaje ispred roze kasarne i restorana Panimo, a vi tada pratite trasu zvanu plava magistrala, jer su sve znamenitosti duž ove trase a trasa se završava dolaskom do kraljeve kapije. Zaposleni ljudi na ostrvu, imaju dozvolu da voze biciklove, i kada vidite crni bicikl sa tablicama, znajte da nisu od nekog turiste. Ostrvo je zbog neravnog terena, teže za posetu osoba sa invaliditetom, pa se preporučuje da uvek budu sa pratiocem.